ČESTOSLAVICA (Veronica officinalis) Fam. Scrophulariaeae

Popularni nazivi: razgon, propinjača, trava od šljame, veronika

Opis: Čestoslavica raste na suvim terenima, po šumama, grmovima, na periferiji šumovitih oblasti i pored puteva. Ima puzavičasto stablo, od 20-45 cm, sa sitnim fino nazubljenim listićima, srebrna-ste boje. Ako se dodirnu, lako padaju. Cvetovi su mali, svetlo-plavi, ljubičasti ili roze-beli. Cveta od maja do avgusta. Sakuplja se procvetali deo stabljike.
Najveću lekovitu vrednost imaju biljke koje rastu na periferiji šuma i pod hrastom.
Terapeutske indikacije: Hronični bronhitis (hronična upala bronhija - dušnica), gastritis (upala želudačne sluznice), hepatitis (upala jetre), reumatizam, neurastenija (preterana nervna napetost), depresija, problemi sa pamćenjem i nesvesticom (piju se 2 šolje mešavine preslice i čestoslavice, u jednakim količi-nama), zastarele rane, varikozni čir. Svež sok od procvetale čes-toslavice je preporučljiv protiv hroničnih oboljenja kože.
Način upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kašičicu dodati u 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji poklopljeno 30 sekundi, a zatim procediti.
- Svež sok: Sveže cvetne vrhove oprati i dok su još vlažni, staviti u sokovnik. Sok se sipa u flašice i čuva u frižideru. Primenjuje se spolja.
- Tinktura: 1 puna šaka cvetnih vrhova fino se isitni i ostavi da odstoji u 1 litar votke jačine 40%, i to ka suncu ili pored peći, 14 dana.
Koristi se protiv reumatizma i kostobolje, interno, 15 kapi, 3 puta dnevno, kao dodatak čaju ili sa vodom. Spolja se primenju-je za frikciju (trljanje) bolnih mesta.
Protiv senilnog pruritisa (hroničnog svraba kože kod starijih osoba) i hroničnih ekcema, koristi se dekokt dobijen od 25 g biljke dan i noć i 25 g čestoslavice. Ova mešavina se kuva 3 minuta u 1 litar vode, a zatim odstoji 10 minuta. Dobijenom tečnošću se vrše ispiranja i koristi se u vidu obloga na obolela mesta. Oblog se drži 10 minuta.

Google oglasi

Popularni postovi zadnjih 7 dana

Google oglasi